Некатегоризовано Archives – Belgrade Translation Center

Uskršnji praznik

 

Uskrs je najradosniji hrišćanski praznik kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. Povodom ovog praznika cela porodica se okuplja za stolom ukrašenim jajima, kao glavnim simbolom ovog praznika, bogatom trpezom i obiljem verskih običaja.

Kao i svi ostali praznici i ovaj se obeležava na drugačiji način, shodno tome u kom se kraju sveta nalazite. Osim običaja, varira i datum kada se praznik obeležava. U Srbiji se tradicionalno farbaju jaja prvo u crvenu boju, odakle se bira čuvarkuća, najveće crveno jaje za koje se veruje da će čuvati kuću tokom cele godine.

U Severnoj Americi se na primer tradicionalno organizuje ,,lov na jaja”, dok se u Bugarskoj i
Rumuniji na Veliku subotu stavljaju na prozor brašno, so, kvasac i šarena jaja. U Švedskoj se takođe farbaju šarena jaja, a deca se maskiraju u veštice, idu od kuće do kuće i u zamenu ukrašene grančice vrbe sakupljaju slatkiše. Danci i Norvežani na Veliku subotu u džepovima nose komadić hleba koji je umotan u belu tkaninu, jer veruju da je to simbol života.

Ukoliko imate prijatelje u inostranstvu i želite da im čestitate Uskrs na njihovom jeziku, nastavak će biti zanimljiv za Vas!

 

Srećan Uskrs na stranim jezicima:

Albanski: gezuar pashken
Arapski ع: دQ د ف حص س Q ع
Beloruski: шчаслівая Вялікадня
Bugarski: честита Великден
Češki: Veselé Velikonoce
Danski: glad påske
Engleski: Happy Easter!
Estonski: head lihavõttepüha
Francuski: joyeuses pâques
Havajski: hauʻoli ʻāina
Hindi: खुश ई%टर
Holandski: vrolijk pasen
Italijanski :buona pasqua
Japanski: ハッピーイースター
Kineski: 復活節快樂
Korejski: 행복한 부활절
Mađarski: Kellemes Húsvéti Ünnepeket
Mongolski: Улаан өндөгний баярын мэнд
Nemački: Fröhliches Ostern
Poljski: wesołych świąt
Rumunski: fericit de Paște
Ruski: счастливой пасхи
Španski: feliz pascua
Švedski: glad påsk
Turski: mutlu paskalyalar
Ukrajinski: щасливої Пасхи

Kako se dan zaljubljenih naziva i proslavlja širom sveta?

Svake godine 14. februara se širom sveta uruči veliki broj poklona. To je dan kada se ljubav slavi na globalnom nivou i kada se partneri međusobno trude da ulepšaju dan svojim drugim polovinama. Dan zaljubljenih svakako spada u jedan od najpopularnijih praznika, a prva poruka ovim povodom veruje se da je poslata davne 1415. godine.

Najpopularniji naziv ovog praznika je svakako Sveti Valentin, a postoji više teorija i priča zašto se naziva upravo tako. Ona za koju se najviše smatra da je istina, jeste da je sveštenik po imenu Valentin krišom venčavao ljude za vreme vladavine cara Klaudija u Rimu, koji je branio mladićima da imaju ženu i decu, kako bi od njih napravio odlične vojnike. Takođe, Sveti Valentin se slavi 14. februara jer se veruje da je upravo tada i preminuo. Početkom 19. veka postaje znatno popularniji praznik širom sveta i počinje tradicionalno da se proslavlja.

Po podacima iz 2010. prodato je čak milijardu čestitki upravo za ovaj dan, a svake naredne godine broj je rastao. Savremena obeležja Dana zaljubljenih su pokloni srcastih oblika, figure u obliku Kupidona, cveće, bombonjere i slično. Vrste poklona svakako se razlikuju od države do države i od tradicije. Na primer, crvene ruže su simbol za indijsku, arapsku, kinesku i japansku kulturu. U Kini se ovaj praznik prepliće sa Festivalom fenjera, dok u Singapuru žene na pomorandžama pišu svoje brojeve telefona i bacaju u jezero, a muškarac koji pronađe treba da upravo tu pomorandžu podeli sa devojkom čiji je broj ispisan na njoj. U Japanu je tradicija nešto drugačija, na taj dan žene muškarcima poklanjaju čokolade, bilo da su u pitanju kolege, braća, očevi, muževi, sinovi…

U Velsu ljudi ne slave dan zaljubljenih 14. februara, već 25. januara, na Svetog Dvinvena koji je velški sveti zaštitnik ljubavi. U Engleskoj postoji tradicija da uoči Dana zaljubljenih slobodne žene postavljaju pet lovorovih listova na jastuk. Jedan u svaki ugao i jedan u sredini, kako bi i im u snove ušetao budući muž. Jedan simpatični običaj postoji već dugo na Filipinima - naime, na svim trgovima se okupljaju hiljade parova i venčaju se ili obnavljaju zavete.

Francuzi, koji su večiti ljubavnici, osim što za njihov glavni grad važi da je jedan od najromantičnijih, važio je i običaj koji je danas zabranjen od strane zakona jer ga više nije bilo moguće kontrolisati. U pitanju je “loterie d’amour” tj. ljubavna lutrija, gde bi žene i muškarci tražili svoje parove i upoznavali se. Dame koje su ostale bez partnera okupljale bi se oko logorske vatre i ubacivale fotografije svojih bivših i istovremeno ih klele.

Bili trenutno zaljubljeni ili ne, probajte ovom prazniku da date lični pečat, obradujte svoje voljene i recite im one dve reči od posebnog značaja. Ukoliko ste stidljivi to možete uraditi i na drugim jezicima…

Engleski – I love you
Francuski - Je t’aime
Nemački - Ich liebe dich
Italijanski – Ti amo
Japanski – aishiteru
Portugalski – Eu te amo
Španski – Te amo
Ruski - Я люблю тебя
Turski - Seni seviyorum
Poljski - Kocham Cię
Mađarski – Szeretlek
Švedski – Jag alskar dig
Ukrajinski – Ya tebe kahayu

https://btc.rs/wp-content/uploads/2020/02/14-Februar-Dan-ljubavi-300x200.jpg

Kako se u svetu proslavlja Nova godina?

-
Smatra se da se u drevnom Vavilonu, pre oko 4.000 godina, prvi put obeležila Nova godina i do danas je ljudi slave širom sveta uz muziku, vatromet, svoje najmilije, bilo u kućnoj atmosferi, u restoranima ili ulicama i trgovima. Svakako da ljudi iz godine u godinu imaju sve više ideja na koji način da proslave novogodišnju noć, ali ono što je sigurno jeste da upravo ova noć nije kao sve druge!

Međutim, običaji su se promenili od tih davnih vremena, a istim povodom u različitim zemljama slavi se na drugačije načine. Kako su se menjali religijski sistemi menjali su se i kalendari i načini računanja vremena, pa i dan kada se dočekuje Nova godina i ostatak praznika. Hrišćani su vekovima zazirali od obeležavanja Nove godine zbog protivljenja paganskim tradicijama, te se od 12. veka tek postepeno prihvata 1. januar kao početak kalendarske godine.

Svaka zemlja ima svoje autentične novogodišnje običaje!

• U Španiji se u ponoć jede grožđe i to po 12 zrnaca grožđa da bi bili srećni svih 12 meseci u godini.

Grci jedu kolač u kojem se nalazi novčić, koji u Novoj godini donosi sreću - prvo parče hleba je za malog Isusa, drugo za oca kuće, a treće za kuću, a ako se novčić nađe u trećoj kriški, te godine će rano doći proleće, a porodica se može nadati sreći cele godine.

Japanci doček Nove godine obeležavaju ceo dan. Oni počinju u jutarnjim satima kada čišćenjem kuća, procesom poznatim kao "ousouji", simbolično "teraju prašinu" iz prošlosti i pripremaju dom za uspešnu novu godinu. Završni čin proslave u Japanu je slušanje zvonjave sata koji se oglašava.

• U Kini sva su vrata ukrašena nečim crvenim, jer je crvena boja simbol sreće i veselja. Iako sve porodice pripremaju slavlje na novogodišnju noć, iz domova se sklanjaju svi noževi na 24 sata, da se niko ne bi povredio jer bi ta nezgoda značila da je ta osoba "prekinula", odnosno sprečila porodičnu sreću u predstojećoj godini. Obzirom da se dolazak Nove godine koristi i za obilazak dalekih rođaka veliki broj ljudi kreće na putovanje, što dovodi do gužvi u saobracaju zemlje koja ima 1,3 milijarde ljudi. Nekoliko dana pre dolaska Nove godine svaka porodica ubrzano i detaljno čisti svoju kuću, kako bi iz nje izbacila nesreću. Vrata i prozori se dekorišu ukrasima od hartije koje tretiraju teme sreće, bogatstva, dugovečnosti i srećan brak sa mnogo dece.

• U Brazilu je običaj da se u novogodišnjoj nosi bela odeća. Osim što čuvena plaža Kopakabana bude preplavljena ljudima, Brazilci imaju i jedan vrlo zanimljiv običaj. Naime, u novogodišnjoj noći, nakon što sat otkuca ponoć i završi se vatromet, mnogi od njih odlaze do pomenute ili bilo koje druge plaže gde bacaju cveće u vodu ili pale sveće na samoj plaži. Oni najhrabriji među njima preskaču takozvanih sedam talasa.

Britanci veruju da će im ta godina biti odlična, ako im u goste dođe muška osoba sa poklonima.

• Nova godina u Nemačkoj, proslavlja se na sličan način kao i svuda u Evropi, osim što Nemci imaju tendenciju za velikom potrošnjom novca. Tako Nemci neguju tradiciju da za vatromet potroše i do 100 miliona evra, kako bi se većom bukom rasterali zli duhovi, za koje se veruje da postoje još i davnina, kada su njihovi preci udarali u šerpe i lonce po ulicama, ne bi li rasterali iste. Što se tiče trepeze, postavljaju se supa od sočiva kao simbol blagostanja i riba kao simbol sreće u budućnosti.

• U Italji je u domovima, na trpezi, zabranjeno jesti makarone koje su običaj svakodnevice, već se tada spremaju samo lazanje, smatrajući da je nesreća jesti bilo koju drugu testeninu.

• U Srbiji nam je poznata tradicija, veselje uz obilje hrane i pica, proslave po restoranima i kafanama, sve to propraćeno muzikom i dobrim raspoloženjem.

• Nešto slično našoj božićnoj česnici je prisutno i kod Norvežana. Reč je o tome da oni u puding od pirinča koji je pripremljen posebno za ovu noć obavezno stave i jedan badem. Zatim se puding iz veće posude sipa svim gostima u manje činije, a postoji verovanje da će onaj ko pronađe badem biti naročito srećan tokom naredne godine.

Danci u novogodišnjoj noći vole da se okupe zajedno u ponoć i skoče sa stolica. Na ovaj način oni i bukvalno „uskaču“ u Novu godinu te plaše i teraju zle duhove i obezbeđuju sreću.

• Na Filipinima se smatra da sve što ima okrugli oblik i liči na novčiće donosi sreću. Oni u ponoć jedu dvanaest voćkica za koje se smatra da donose sreću u narednoj godini. Neki čak nose i odeću na tufnice.

Složićemo se da skoro svaka država ima zanimljivih običaja, ali ono što je najvažnije je da Novu godinu dočekate u krugu ljudi koje volite, gde god da se nalazite, da jedni drugima uputite najlepše želje, što ćemo i mi vama poželeti. Želimo vam mnogo zdravlja, sreće, uspeha i ljubavi u Novoj godini!

Tagovi

Pratite nas

prevođenje sa stranih jezika beograd