Category: Некатегоризовано

-
Učenje jezika je kao da gradite kuću u stara dobra vremena. Morate sve sami da napravite, od poda do plafona, od stolice do kreveta, a to pre svega zahteva vreme i trud. Za koji god se jezik odlučili, važno je da u njemu uživate, to je najbolji recept za učenje. Srećno!

Engleski je nešto što je sada postalo must know i takoreći obaveza. Kao što je za jednog zaposlenog neophodno poznavanje rada na računaru ili posedovanje vozačke dozvole B kategorije, tako je i poznavanje engleskog nešto što se podrazumeva i što samo po sebi nije prednost već vrednost, ali nepoznavanje često i nenadoknadiv nedostatak.

Engleski je nekako svuda oko nas, pa osim škole tu su i televizija, filmovi, muzika, internet kao sredstva koja nam pomažu u usavršavanju ovog globalnog jezika. Iako se ne nalazimo na Engleskom govornom području, često vidimo bilborde, reklame i objave sa engleskim rečima, ili neku reč upotrebimo u svakodnevnom govoru.

Učenje u grupi kao prednost ima mogućnost poređenja sa svojom ostatkom grupe, odlično je za motivaciju i napredak, učenje na tuđim greškama, a u vreme sveopšte otuđenosti i sticanje prijatelja na ovako koristnim delatnostima se sve češće postaje još jedan razlog za učenje jezika u grupi. Sa druge strane, mane ovakvog učenja su smanjeno vreme koje se posvećuje vama kao individualno. Veliki problem može nastati kada dinamika grupe nije odgovarajuća nekom članu, kada ostatak grupe ide prebrzo ili presporo u odnosu na znanje nekog pojedinca. Zbog toga je najbolje odrediti individualno šta je bolje za vas. Naravno, pored predavača su uvek i knjige, emisije na televiziji, sadržaji na internetu i na vrhu putovanja u zemlje gde je jezik koji učimo maternji.

Najnoviji pristup učenju jezika ima svoju naučnu osnovu kojoj doprinose neke nauke, među kojima su najznačajnije psihologija i pedagogija.

Primenljive FRAZE! Često se previđa činjenica da se nečiji bogat rečnik ne sastoji samo od poznavanja i upotrebe pojedinačnih reči, već celih fraza.

Pod primenjivim frazama mislimo na izraze ili čitave rečenice koje zvuče prirodno, a možete ih upotrebiti u najrazličitijim situacijama. Na primer - izraz “That sounds good” znači : “To zvuči dobro.” Ovu rečenicu možemo da upotrebimo kad se dogovaramo u koji kafić želimo da idemo, koji film da pogledamo, kad nam prijatelj priča o svom novom poslu ili nas poziva na večeru i kaže šta bi voleo da sprema… Ovaj izraz se može preslikati na srpski, u 99% slučajeva baš i ne pomaže. Dok vi prevedete „to”, pa zatim glagol „zvučati” da se slaže sa „to”, pa „dobro”, prođe dosta vremena. Međutim ukoliko se fokusirate na celu rečenicu, i ponovite je par puta, sigurno je da ćete zapamtiti lakše u paketu.

Ovakvih fraza ima mnogo, u svakom jeziku i svuda su oko vas.Treba prosto biti otvoren za ideju da je jezik svuda oko vas i da razumete da ne možete odmah upiti sve, jedna do dve fraze nedeljno, pa i mesečno, sasvim je dovoljno.

Jezički ego - Kad usvajamo strani jezik i kad ga koristimo u usmenoj ili pisanoj formi, mi se na neki način transformišemo u drugu osobu. Zato što nas naše poznavanje stranog jezika koji učimo ograničava, te u komunikaciji ne možemo da se izrazimo na način koji bismo to uradili na maternjem jeziku. To znači da ne možemo biti podjednako duhoviti, ironični, sarkastični ili elokventni, kaon a maternjem jeziku. To nismo mi u punom sjaju, već postajemo neka druga osoba zavisno od nivoa znanja jezika koji učimo!

Možda ovo na prvi pogled zvuči smešno, ali probajte. Kada nekoliko puta izgovorite to ime, osećaćete se bliži i tom jeziku i toj kulturi, a to vam može biti samo podstrek.

Mentalno prevođenje-Jedna od najvažnijih stvari-nemojte prevoditi! Ukoliko želite da uradite jednu dobru stvar za sebe kao učenika nekog novog jezika, onda se trudite najviše što možete da NE prevodite u glavi rečenicu sa srpskog na taj drugi jezik dok pričate sa nekim. Postoji mnogo razloga zašto to nije dobro. Prvo, tako stalno stižete na blokade i potvrđujete sebi koliko „ne znate”. Češće zastajkujete da potražite od profesora ili rečnika ovu reč ili onaj izraz, koji kad jednom iskoristite, gotovo sto posto zaboravite. Drugo, prevođenje je posebna veština, kojom verovatno ne vladate još uvek, ukoliko ste zaista još uvek početnik.

Najbolje je da se na času, ili u datoj komunikativnoj situaciji, potrudite da što više pravilno primenite pređeno gradivo, ono što ste radili i naučili, ono što gotovo sigurno znate.
Mentalno prevođenje je stalno pokušavanje da kod kuće obavite neke poslove za koje nemate uslove, a kad tražite stalnu pomoć za taj prevod to je kao da stalno pozajmljujete nož od komšije (pozajmite nož, pa ga vratite, pa ga opet pozajmite za 5 minuta, i tako do u krug). Vremenom ćete imati u kući sve što vam treba, ali do tada mnogo je bolje da se služite onim što imate i da vredno i uporno radite na stvaranju novog. Put je svakako duži, ali na kraju vam ostaje kuća sa dobrim i jakim temeljom.

Za koji god se jezik odlučili, važno je da u njemu uživate, to je najbolji recept za učenje. Srećno!

Četiri komponente su potrebne za učenje jezika su: slušanje, ponavljanje, zapisivanje i prevođenje sa svog na jezik koji učite, nikako ne obrnuto. Drugo, učite postepeno, i redovno. Treće, razvijajte lingvističko jezgro u prvih 8-12 meseci, a tek posle toga razmišljajte o kvantitetu vokabulara. Četvrto, spremajte i trenirajte svoj mozak za primanje sadržaja; upijajte zvukove i suštinu jezika, jer je učenje lakše ako razumete ono što učite.

Zasigurno jedan od živih poliglota koji pored svog maternjeg ima odlično znanje u još 11 jezika. Godinama je proučavao jeike, dok se nije posvetio i samom učenju, a za neke od jezika izjavio je sledeće:

Engleski - Učenje engleskog je danas gotovo obavezno. Prvobitno sam se mnogo mučio, ali tako je valjda za sve u životu, svaki početak je težak. Nije mi se sviđao nastavnik, gramatička objašnjenja su me zbunjivala, a materijal je bio monoton. Mislio sam da ga nikada neću naučiti. Onda su moji roditelji odlučili da zaposle privatnog tutora. Ja sam imao trinaest, a ona je bila predivna. Nije mi prosto davala instrukcije, već mi je pomogla da otkrijem jezik - izvela me je na pravi put koji je vodio ka njegovom učenju i, što je najvažnije, ka tome da ga zavolim.

Francuski - Počeo sam da učim francuski otprilike u isto vreme kad i engleski, i naleteo sam na mnoštvo sličnih problema. Sve se to promenilo kada sam napunio četrnaest godina, i kada otkrio da mogu da gledam francusku televiziju. Počeo sam da je gledam dva sata dnevno nakon večere. Kada sam napunio petnaest već sam tečno govorio francuskim jezikom. Nekoliko sati televizije postiglo je više nego prethodne tri godine u školi.

Pouka: Ako pronađete metod koji vam se sviđa i koji vam radi posao, svaki jezik možete da počnete da učite bez ikakve pomoći sa strane. Ne postoji nekakav najbolji metod za učenje jezika. Pronađite onaj koji je efektivan za vas. I iznad svega, eksperimentišite!

Nemački - prvi koji sam počeo da učim potpuno samostalno. Ne sećam se zbog čega sam tačno krenuo na to putovanje, ali se sećam da nisam imao pojma kako da učim nemački. Nekoliko meseci sam proveo koristeći prašnjavu gramatiku iz babine biblioteke. Gotska slova koja su se spuštala niz strane su me terala da neprestano ponavljam prazne gramatičke vežbe. Brzo sam izgubio volju. Nakon toga odlučio sam da posetim Nemačku i sve se veoma brzo promenilo.

Španski i italijanski - kao dve sestre; različite, ali ipak istovremeno i slične. Uobičajeni mit u Italiji je taj da je španski jezik lak: da samo treba da pričaš italijanskim i dodaješ "s" iza svake reči. Opšta struktura ova dva jezika jeste slična, ali postoje bitne razlike u izgovoru, intonaciji i idiomima. Ipak ne dozvolite da budete zaplašeni reputacijom nekog jezika, ali isto tako, nemojte se oslanjati na iskustva drugih ljudi i uzimati olako bilo koji jezik.

Mandarinski - Čuo sam da je kineski ozloglašeno težak, i zbog toga nikada nisam posebno razmišljao o tome da ga naučim. Međutim, poguran uspehom mojih prethodnih video-klipova na Jutjubu, želeo sam novi izazov. Počeo sam da učim mandarinski kineski na svoj način, ali sam se susreo sa potpuno novim problemima.

Ako vam neko kaže da je kineski "nemoguće naučiti samostalno", kao što sam jednom čuo da neko kaže, mogu da vas uverim da to apsolutno nije tačno. On ima svoje sopstvene složene aspekte, ali ima i neke osvežavajuće lake i jednostavne. Ako naučite kako da se borite sa tonovima i kineskim karakterima na pravi način, kineski, na duži rok, nije teži od bilo kog drugog jezika, a nagrada za njegovo poznavanje je ogromna. Dolazite u kontakt sa jednom neverovatnom kulturom, a Kinezi su prijatno iznenađeni kada njihov jezik znate dobro da pričate.

Japanski - Neki jezici imaju potpuno nova svojstva, pa zbog toga budite fleksibilni i adaptirajte svoj metod tom jeziku. Ako vaš pristup ne radi posao, promenite ga! Ne odustajte.

Kada sam počeo da učim japanski, želeo sam novi izazov, ali nisam mogao ni da zamislim da će mi biti ovoliko teško. Nisam uspevao čak ni da sklopim proste rečenice jer je struktura u japanskom potpuno drugačija od bilo kog drugog jezika koji sam do sada naučio. U početku sam mislio da je problem privremen i da može biti rešen ako ga budem govorio redovno, ali to nije bio slučaj.

Pričati mnogo jezika nije i ne treba da bude intelektualna izvedba, niti je to samo talenat.

Kada vam postane teško učenje nekog jezika, vratite se na početak. Setite se zbog čega ste počeli i koji vam je krajnji cilj. Učenje nekog stranog jezika se može obavljati pored drugih obaveza, što je velika prednost, ali ukoliko se postavi prenisko na listi prioriteta taj proces može otegnuti do beskonačnosti.

Vodite se rečenicom: "Ne živim da učim jezike, učim jezike da bih mogao da živim boljim životom".

-
Jezik je kapija ka celom svetu koji je vredan istraživanja. Zato spusti gard i zaljubi se! U jezik, u zemlju, u osobu, ili čak i u hranu. Nema bolje motivacije od toga! Komunikacija je oduvek bila osnovni ključ da postignete bilo šta u životu. Stoga je znanje
stranog jezika veoma vredno.

Nikada ne znate u kojoj situaciji i za šta će vam biti koristan određen jezik, te nijedan nije suvišan ukoliko ga znate i značiće vam kad - tad.

U nastavku teksta uverite se da sticanje tog znanja ne mora biti niti skupo niti dugotrajno. Bilo da vam je strani jezik potreban u privatnom životu, za napredovanje u karijeri ili u cilju daljeg obrazovanja, ne oklevajte da započnete sa učenjem jezika i učinite prvi korak što pre.

Brzina kojom ćete savladati jezik ne zavisi samo od vašeg talenta, već i od saznavanja ,,caka“ za brže učenje, kao i od upornosti. To će zavisiti takođe i od vaše organizacije i pravilnog izbora jezika. Važno je odabrati između ostalog i jezik koji vam je prijatan za slušanje i koji biste istinski voleli da naučite. Učenje na silu, bilo kog jezika, ne vodi dobrim putem i ceo proces biće mnogo komplikovaniji i dugotrajniji.

Razmislite o tome koliko vremena imate za učenje na primer na dnevnom nivou i koliko ste spremni da uložite truda. Nakon toga napravite raspored prioriteta i suočite se sa situacijom u kojoj ste trenutno. Ukoliko učenje jezika nije u prvih 5 prioriteta, uzaludno je da krećete ,,sa pola snage“ i upuštate se u ne tako jednostavan proces.

Postavite sebi pitanje da li nešto znate i koliko već znate o samom jeziku, pa zatim koliko dobro želite ili morate da naučite isti taj jezik. Kao i za sve u životu, važno je sebi zacrtati cilj i vreme za koje želite da dođete do tog cilja. Pri izboru predavača nemojte se rukovoditi samo materijalnim mogućnostima i iskustvima drugih, jer kao što znate, svi imaju drugačije mišljenje i doživljaje. Možda će baš vama leći neki predavač koji nije na najboljem glasu, ili će vam bolje biti u grupi koja će vas motivisati da budete najbolji i da se trudite od individualnog učenja.

Ukoliko će vam biti neophodan sertifikat upišite kurs u školi stranih jezika. Neke škole organizuju i individualnu nastavu koja vam pruža prostor da nastavu prilagodite svojim mogućnostima, a opet dobijete kvalitetno znanje i sertifikat na kraju kursa. Raspitajte se dobro koliko je proveren sertifikat koji dobijate na kraju kursa i razmislite šta vam se najviše isplati i šta vama lično najviše odgovara.

To je takođe odlična opcija, jer će nastavnik moći na pravi način da vam predstavi jezik, isto kao što biste vi to učinili da predajete srpski nekom strancu. Kontaktirajte bez ustručavanja prijatelje i rodbinu na stranom jeziku, iskoristite ukoliko neko od njih ima znanje jezika, komunicirajte što više, slušajte muziku na stranom jeziku I pokušajte da odgledate neki film bez prevoda. Uzivaćete, a ovo će vam pomoći da jezik ne zaboravite i da ga sve više usavršite. Uglavnom se ne preporučuje samostalno učenje bilo kog stranog jezika, bez obzira na dostupnost tekstualnog, audio i video materijala na internetu ili u knjižarama. Na taj način potencijalno dolazite u zabludu da znate više nego što je to činjenično stanje, a možete I pogrešno naučiti akcenat ili neke reči.

Znajte da pogrešno naučene jezičke jedinice je teže ispraviti nego naučiti nešto iz početka.

Nije sramota grešiti i ne stidite se toga, sramota je ne pokušati da naučite nešto što vam zaista treba i služi. Učenje jezika vam omogućava dubok uvid u vaš sopstveni, maternji jezik. Ako učite strani jezik koji je sličan vašem, počnite od početka. Lakše je nego što mislite!